[morrib]

Osetih se prozvan, naime ja sam rođen 1950, i moje lično iskustvo je:
Da bih mogao da budem jasan, morao bih i par reči okolo. Rođen sam u jednom šumadiskom selu između Kg-a i Jagodine, i tu sam odrastao. Ova priča nije idila povezana sa nostalgijom za prošlim vremenima, ili otišlim životom, već jedna realna slika tog doba. Život u porodici sa roditeljima, bratom, babom i dedom, pa čak sa pra-babom i pra-dedom. To su šezdesete godine, neopterećene sa medijima, neopterećene sa pomodarstvom, stalno opterećeni sa materijalnim kako preživeti, doba najlon košulja, šuškavaca iz Italije i ponegde retkim farmerkama "levis", ali to je bilo kao Amrerika. Jasna je bila realnost mogućnosti, tako da su svi potrošački izazovi, bili daleko.Kako smo živeli i družili se? Jednom rečju lepo, iako deluje nestvarno. Roditelji angažovani, pa i mi deca često na seoskim poslovima u toku sezone poljskih radova, a kod kuće babe i dede. Sređeno šta se ima srediti po kući i oko kuće, sa spremljenim obrocima i posle umornog dana lepa večernja sedeljka uz razne priče dok san ne počne da napada. Tu su i komšije, uz čašicu pića ili na brzinu ispečena gibanica. Dok su roditelji bili angažovani na polju, mi deca školarci smo bili pod brigom baba i deda.Zimski meseci su se bitnije razlikovali po druženju, sedeljakama i raznim zabavama, jer je to trajalo duže, a i imalo se više vremena uz neke sitne kućne zanimacije. Posebno je to bilo kada su se klale svinje, kada se slavilo itd. Sve je to ostavilo traga na osećaj privrženosti i širinu shvatanja porodice, uže i šire, kao i kasnije često vraćanje rodnoj kući, bez obzira na udaljenost.
Razvojem potrošačkog društva dolazi i do raslojavanja porodice, jer bolji materijalni položaj nije pratio i razvoj i jačanje porodice kao osnovne ćelije ljudskog društva, tako da se osnovni osećaji prema porodici polako zanemaruju, a traži se popuna te praznine u stalnoj jurnjavi prema pomodarstvu, što je dobrim delom i doprineo nagli razvoj nauke i tehnologije, pa pretočeno prema pojedincu i želja da se sve vidi i okusi. a to što smo zanemarili roditelje, babu, dedu, pa čak i decu popunjavali smo kupovinom "novih igračaka" za odrasle. Zaboravljamo na korene, stalno jurimo za još, a gubimo ono osnovno što je u ljudsko biti: dušu!
Ovaj drugi deo je moje gledanje na trenutnu poziciju porodice i odnosa unutar nje.
I samo na kraju još jedna crtica ali vrlo važna; sve velike imerije, sistemi, carstva su propala onog momenta kada se zanemarila porodica i došlo do njenog raslojavanja.