[shacky]

pero_M kaže: Ljubav, kao i sve oko nas, ima svoje cikluse. Ima uspone i padove. Jednom sam vec na nekoj temi pisao o ovome. Ljubav mozete zamisliti kao voznju jedrilicom (avion bez motora). Ona polece kada dostigne dovoljnu brzinu. U vazduhu se odrzava tako sto kada izgubi brzinu, ponire i dobija na brzini, a onda tu brzinu iskoristi da se ponovo domogne visine. I tako stalno. Dvoje ljudi uzmu zalet i hop vinu se u visinu. Od pocetne brzine (uzajamnog zanosa) zavisi i visina do koje ce doseci. Kad dosegnu kriticnu tacku tj. izgube brzinu (dosade jedno drugom), obavezno pocinje obrusavanje (izbegavanje, svadje). Ukoliko pak oboje zele da nastave zajednicki let, onda to gubljenje visine treba da pretvore ponovo u brzinu i opet da se vinu u visinu. Uslov je da oboje to zele. Ja sam u braku vec skoro 25 godina. Uzeli smo se jer smo se zaista voleli. I dan danas se volimo. Posto cemo za koju godinu, ako bog da, postati baba i deda, ne prilici nam da se na ulici cmacemo i sl. nego ljubav iskazujemo na druge nacine (stariji forumasi znaju o cemu pricam, a mladji neka se strpe, saznace). Kada osetite da kod vase voljene osobe ljubav pocinje da bledi, ucinite nesto. Ponekad je dovoljan i jedan obican cvet, nezan SMS ili bilo koji drugi izliv neznosti pa da sve opet dodje na svoje mesto. Vatru koja se gasi, pokrenuce iver, a ne cepanica.

u potpunosti se slazem