[biterlemon]

Nije lako svakim danom mnogo sati provesti u sredini, gde smo ipak nekom silom prilika.
Ta okolina umnogome zavisi i od ponasanja pretpostavljenih i kolega.
Ima ih svakakvi, postenih, nepostenih, dobrih, losih, iskrenih, lazljivih...

To je nadmetanje!
Nadmetanje za bolji polozalj, odnosno manje posla (ja necu to da radim, nije moj posao), vecu vlast (lakse cu izaci na kraj sa vama, pokazat cu ja kako treba raditi) i vise novca (novaca nikad dosta)!

U zavisnosti od coveka, neko radno mesto mu prija a neko ne!

Za prelivanje kapi postoje razni razlozi:
Za mene je najgnusnije kada na poslu trpim omalozavanje, pritisak ili iskljucivanje (bojkot) zato jer sam iskreno i dobronamerno izrekao neke stvari.

2. Ne mogu raditi u sredini gde su kolege izdajice (sebicni ljigavci) i gde su sefovi naklonjeni nekim grupama (pr. svojim ulizicama, dousnicima ili se prema svojim zemljacima ponasaju povlasceno - to ponizava ostale).

3. Jako mi je tesko raditi na poslu gde moji radni uspesi zavise od kolege koji ima manje znanje (ma obicna budala) od mene, a postavljen je u polozaj da zavisim od njega.

4. Tesko je kada rukovodstvo ocekuje nerealne ciljeve i vrsi pritisak u postizanju iste:
-ne pruza odgovarajuca sredstva rada
-nekorektno obracunava rad (nejednako ili ne priznaje prekovremena ili nerealno mnogo nas tera da radimo)
-ne nagradjuje (ne ceni nas rad) odnosno pogresno nagradjuje
itd, itd, itd,


Ipak, raditi se mora, ali sta uraditi kada nema alternative?

1. Cim nam ne prija, to znaci da je sredina neprijatna, nalazimo se na ``neprijateljskoj`` teritoriji.
Nasi pokusaji pronalaska novog radnog mesta ne moraju odmah uroditi plodom.
U slusaju da rukovodstvo sazna da nameravamo ostaviti radno mesto, budimo sigurni da ce se okrenuti protiv nas:
-dobijat cemo manje poslova, pokrenut ce pokusaje da nas radna grupa psihicki odbaci
-ispadamo iz strateskih poslova i odlucivanja, vise nema ``nazad``
-mogu i sami uruciti otkaz, pre nego sto mi stvarno budemo spremni na odlazak.


Postupak:
Ako ne idu pobpoljsavanja radnih uslova i nasa namera je konacna:

1. traziti posao ali ``tiho``
2. u slucaju da nadjemo posao, najaviti nameru prvo nasem pretpostavljenom,
3. objasniti razloge odlaska (ako pitaju) i realno i korektno se dogovoriti o nacinu odlaska (otkazni rok,...)
4. I nikada ne zalupiti vrata za sobom. Ostaviti povredjenu sujetu, i oni su ljudi. Ponekad ce im mozda prijati nasa poseta, treba se smeskati i dalje. Mozda cemo jednom postati poslovni parnteri, mozda cemo negde jos raditi zajedno.
Uostalom mozda je novi posao varka, sta ako se vec za mesec dva ispostavi da bi se vratili jer je tek na novom mestu pravi pakao?