...citam sve ovo i setim se 5.oktobra...kako sam bio srecan i koliko je energije bilo u ljudima...i gledam sada...ravno...apatija...ljudi ne mogu vise ni da se nerviraju...
...uvek sam bio optimista u zivotu...i do juce,ova vest bi me jako obradovala...a sada...ne osecam bukvalno NISTA...nista...
...a sve je to zato,sto svo ovo sranje predugo traje...i ponavlja se...i prosto ne mogu da verujem da cemo doziveti da jednoga dana putujemo po svetu bez vize,da nam je prosek plata somic evra,da se ponovo vrati tkzv.srednji sloj,da nema nezaposlenih,da...
...ali ajde...ako ne verujemo,sta onda da zivimo...
