Lele...znaci ima nas
Ja isto imam traume iz najranijeg detinjstva-isprepadali su me, u dva navrata,manijaci ... tacnije egzibicionisti (sto se samo prikazuju
), i to kod nas u ulazu
.Mozete misliti kako je to bilo strasno za mene kad se secam svakog detalja a imala sam 5 godina.OD tad redovno zavirujem kod nas u deo oko strujomera, gde je taj nesrecnik stajao.Znaci ravno 20 godina mi je to deo rutine cim udjem u ulaz.Strasno
Sto se tice neceg skorasnjeg, to je bilo negde u ovo vreme prosle godine, posle izlaska sa drugaricama u Latino, resih da ustedim posto sam bukvalno na 10 minuta pesaka, i da, protivno mojim navikama, ne uzmem taksi i ispadnem vrlo pametna.Naravno u 2 ujutro, radni dan, nije bilo zive duse, isla sam bul. Mihajla Pupina kad preko puta spazih dva sumnjiva lika
- jos ja kao za inat lupam onim stiklama, ne moz' covek da ne cuje/vidi, obzirom da smo nas troje bili jedini u gradu, otprilike.Sad ja smisljam strategiju kako da predjem na tu stranu obzirom da tu zivim,al' 'oces oni stoje na prelazu, pa stoje ... ja "mudro" zasecem van prelaza ali opet moram proci pored njih ... posto je l'te stoje ...
Prodjem ja pored njih u stilu ne vidim vas, i cujem neko susumurenje, a potom i korake
.Kad sam ja izula stikle i zazdila bulevarom, boze mili i dan danas se najezim.Okrenula sam se tek pre ulazom i bili su daleko ... ko zna mozda sam se isparanoisala, sto kaze moj drug mozda su hteli da procaskaju (u 2 ujutro usred pustog bulevara, aj dont tink sou
) .... ali sigurno su svasta pomislili kad sam pocela da shibam onako bosa, lele ..
