ako pricamo samo o onim padovima koji nam se urezuju u pamcenje,
debelo.... Onda padam svaki put sa oblaka.....uglavnom pravo na glavu....
vremenom sam naucila da malko, malko amortizujem te padove....
Ustajem sve teze, sve mi duze treba....Uglavnom gledam da sto pre otresem sa kolena prasinu, krv i delice kostiju i krenem dalje....Trudim se...ponekada to ustajanje traje mesecima, a ponekada koji dan...uglavnom zavisi koliko je oblak bio visoko
A da....i sve sam jaca, svakog dana, i posle svakog pada....
