Sedeli smo tako jednom kod jednog našeg prijatelja koji ima ćerku. Tada nije imala ni imala tri godine. Pričamo nešto o muzici i on izvadi iz nekog budžaka stare ploče iz sedamdesetih i osamdesetih. Kada je izvadio jednu ploču iz omota njegova ćerka kaže:
- Jaooo kooooliki CD!
A mi svi facu:
- Mila, pa to nije CD. To je ploča.
A ćerka sva začuđena: Plooooča???
Okrene se tata nama: Jao! Pa dete nikada u svom životu nije videlo ploču. Moraću negde da nađem gramofon da joj pustim ploču.
Jednom me ista devojčica uvatila u mašinu da joj pišem imena. Nije ni tada imala tri godine.
- Ajde sada napiši "JOVANA". I napišem "JOVANA". Tek će ona: "Zaboravio si tačkicu na "J"!"
Kako joj je majka mađarica učila me je skoro neke mađarske reči (sada će napuniti pet godina). Pitam ja nju kako se na mađarskom kaže "Šargarepa". Kaže ona "Šargo-repa". A ja: "To je na mađarskom. Kako je na srpskom?". Dete se uvatilo za glavu od muke.
