ja se sve nešto kontam, šta to mene briga šta se komšiji krčka na šporetu...i ko sam ja da sudim o njemu, tj njoj...
i sve se nešto kontam da je život stvar
ličnog izbora (koliko je to moguće) i ko sam ja da sudim o bilo čijem izboru...
da se ne bi
opet navrzli na mene, da budem malo opširnija...
ne smatram da bilo koja žena bilo kom muškarcu treba da uskrati saznanje da će imati dete...ali ako to i uradi, vrlo verovatno za to ima jako dobar razlog!
kontam nešto, ljudi smo, društvena smo bića (sa izuzetkom onih drugih, još uvek u manjini) i niko ne voli i ne želi da bude sam...i opet, svaki problem je lakši kada se podeli, i svaka sreća je lepša kada se zajedno radujemo...
i kada sve to strpam u istu vreću, dođem do zaključka da ona koja reši da ga rodi sebi, nije to rešila iz besa ili hira već zbog nekog jako dobrog razloga
