[gogothegreat]

Valjda je veliki Ajnštajn jednom rekao: "Sva nauka je ili fizika, ili sakupljanje maraka." Mene je nauka, na žalost, počela da zanima relativno kasno - tek negde oko dvadesete godine života!

Primetio sam, takođe, da me sve nauke zanimaju na nekom opštem nivou. Volim kada dođem do određenih saznanja na osnovu ovlašnog proučavanja nekog fenomena sa aspekta više različitih nauka. Sa druge strane, užasava me što ne mogu ravnopravno da učestvujem u nekim naučnim diskusijama koje zahtevaju "dublje poznavanje materije", jer bi za to bilo potrebno uložiti mnogo više vremena i truda. Ipak, donekle sam zadovoljan što sam do sada uspeo da uklopim popriličan broj kamenčića u mozaik i u glavi stvorim poprilično jasnu sliku o Univerzumu i našem mestu u njemu. U tom smislu, za mene su od prvorazrednog značaja istraživanja na polju objedinjavanja četiri poznate sile (elektromagnetne, jake i slabe nuklearne i gravitacione), koja su bila veoma aktuelna negde sredinom prošlog veka. Priznajem, doduše, da u poslednje vreme nikako ne uspevam da nađem vremena za upoznavanje sa najnovijim naučnim dostignućima, što mi je veoma krivo. U mladosti su me oduševljavale knjige Isaka Asimova, Karl Sagana, Artura Klarka, pa čak i Eriha von Denikena

Po meni, najbitnije je da čovek bude radoznao, da ne prolazi kroz život žmureći, da oseti svu božansku složenost žive i nežive prirode koja nas okružuje. Nikako ne mogu da razumem ljude koje pogled na vedro zvezdano nebo ostavlja ravnodušnim (na žalost, takvih je, barem u mom okruženju, tušta i tma)