нигде до сад није писало о једној анегдоти везаној за џонија коју сам лично од љубише ристића чуо.
даклен, ономад, почетком осамдесетих година прошлога века (тачније 1983-ће) када је кпгт кренуо на турнеју преко баре, у америку, дотични је музичар ( мој идол тинејџерских дана (поред милана м. )) био у прилици да буде учесник "пројекта".
беше с њима и чувена македонска група "леб и сол".
и тако... пред почетак једне представе, влатко и момци из бенда су увежбавали неку ствар ... горе на бини. наишао џони, и виче
-влатко, хеј, влатко!
ови га одгоре не констатују, свирају...
поново он
-влатко, влатко!!
подигао главу влатко, са гитаре.
-шта је било џони?
-је л могу ја с вама да свирам влатко?
-не, не можеш ти с нама да свираш џони...
могу само да замислим ту ситуацију...