[ZOE]

.... nastavak "DRAGI TATA"

Zivo me zanima koliko si, kad si se vec saziveo s tolikim obavezama, uzivao u mom vecnom "nja-nja-nja" na uvo i zahtevanju tvoje nepodeljene paznje.
"Tata, tata, vidi! Mogu da skocim petsto puta!"
"Tata, tata, vidi! Umem da podrigujem drzavnu himnu!"
"Tataaaaaa, vidi kako zakopavam kljuceve od kuce!"

Drugim recima, tek sada shvatam da si se mojim dolaskom na scenu nasao zaglavljen izmedju kamena i ... pa...jos jednog kamena.Zato sam i toliko zahvalan za svu tvoju ljubav, hrabrost, mudrost i sve plodove tvog napornog rada. Pruzio si mi sve, i to bez ijedne reci. Dobro, bilo je tu i tamo pokoje "hmmmmm", ali to i nije prava rec. Ipak sam to sto jesam zato sto sam deo tebe. U pocetku to verovatno i nije bilo bogzna sta. Bio sam slabasno zivince, smesno, cesto i smrdljivo, i ne bas Ajnstajn u pelenama.

Medjutim, polako ali sigurno, sve sam vise licio na tebe. Mozda nisam bas pljunuti ti...

ali ipak smo obrni-okreni zapanjujuce slicni i mogu ti reci da mi je drago zbog toga.
Od trenutka kad me ujutro probudis pa sve dok me uvece ne ususkas u krevet, tvoje neizmerne snaga i neznost stvarale su od mene licnost kojom se sada ponosim.


Naucio si me mnogo cemu sto mi je sada nesto sasvim obicno: da vezujem pertle, koliko je vazan cvrst stisak ruke, po cemui se decaci razlikuju od devojcica, a tokom nasih opustenih nocnih caskanja objasnjavao si mi cak i stvari kao sto su zivot i kosmos, kao i zasto mama ima pravo da svaki cas povileni.
Kad god mi nije islo bas onako kako hocu, znao sam da mogu da racunam na tvoj zagrljaj i rec podrske. Uz tebe sam se uvek osecao bezbedno, pa cak i kad si sebe time dovodio u opasnost. Znam da nema toga sto ne bi ucinio da me zastitis.