[Spiridon]

Bas lepa tema i nisam mogao da odolim da i ja ne dodam nesto.

Kao profesionalni pripadnik Vojske Srbije trenutno se nalazim u mirovnoj misiji UN-a u DR Congo.
U proteklih par meseci koliko ovde boravim imao sam priliku da se upoznam kako sa vojnim tako i sa civilnim personalom UN-a,personalom raznih nevladinih organizacija i lokalnim stanovnistvom.
Stvari izgledaju ovako:
Vojno osoblje tj. oficiri i vojnici nama dobro paznatih NATO zemalja neskriveno se odusevljavaju nasim angazovanjem u periodu 99 godine za vreme bombardovanja.(Ili se jako dobro pretvaraju)
Prvo su kao vojnici odusevljeni time kako smo imali hrabrosti
( da nebudem vulgaran) da se uopste suprostavimo takvoj sili u tako dugom periodu i kako smo uspesno odolevali njihovim udarima brzim manevrima, premestanjem jedinica i maskiranoscu.
Odusevljeni su time i kako je narod bio slozan i cuvao svoje mostove, masovnom odzivu u vojsku i radnom angazovanoscu.
Personal NVO kao i kod nas, u vecini slucajeva, nisu bili zainteresovani za neko druzenje, a i vecina njih zna za Jugoslaviju, Milosevica i rat ali neznaju bas geografiju.
Sto se tice lokalnog stanovnista, tu je ista prica. Serbia-nemamo pojma.Jugoslavija-to znamo, a jel znate gde je bila Jugoslavija-e to neznamo.
Mogu slobodno da kazem sledece, ili su svi jako uljudni ili nas svi vise cene nego mi sami sebe.
Sto se tice ljudi sa prostora bivse SFRJ, a koji su zaposleni u UN-u i trenutno se nalaze sa nama u Congu da se vecina nalazi na visokim i vaznim funkcijama zbog intetektualnih sposobnosti i predanosti u radu.
Normalno, najvise funkcije su obezbedjene za Amere i njima bliske saveznike.