[simke]

Najgora kaže: ...a uz Apatin, značajna sela..... Selo Kupusina pored spečificne mađarske narodne nošnje i nadaleko čuvene "Kupusinske svadbe", gostima može da pruži obilje narodne umetnosti prikazane u lokalnom etno muzeju u kojoj se svakako izdvaja seoski nameštaj u poznatoj «Kupusinskoj plavoj» boji.Od specijaliteta tu je čuvena kupusinska štrudla sa makom, spravljena po specifičnom receptu svega nekoliko porodica u Kupusini.

Ovde bih se nadovezao ...

Negde na po puta, kako bi to narod rekao, jer ne verujem da je tu baš polovina puta izmedju Sombora i Apatina, nalazi se skretanje za Kupusinu ... pre ili posle aerodroma zavisno sa koje strane dolazite.

Zašto bi uopšte išli u selo Kupusinu ili bilo gde u okolini?

Pa recimo zbog vikend naselja i čardi koje se nalaze na dunavcu.
Ovaj put bih se više posvetio priči o čardi Štuka.

Nošen ribolovačkom strašću zavirio sam u mnoge kutke ove naše Vojvodinice a i nešto šire, tako da sam se jednom prilikom zaputio na pomenutu čardu i ribolovačke terene u okolini nje.

Prošavši selo Kupusinu i krećući se ka vikend naselju stigao sam sa par drugara do jedne kanalske prevodnice/brane gde smo ostavili kola i ponevši opremu zaputili smo se kroz šumu do pomenute čarde.
Iako je bilo sveže i prijatno jutro pešačenje mi se nije dopalo. Zahvaljujući količini opreme koju smo nosili prirodno je da nije ni moglo da prija. Put smo prešli za malo više od 35 minuta oštrog hoda. Srećom ni ne znajući tada da je sasvim moguće da vidite divlje svinje ili jelene negde na obližnjem proplanku.

Sama čarda kada sam je ugledao u hladovini hrastova mi je izgledala kao davno zaboravljena i pohabana lepotica usred nedodjije, što u stvari i jeste.
Zapuštena je, stara i već pomalo ružna. Sve je na njoj oronulo i tužno ali nisam ni došao zbog čarde, došao sam zbog ribolova i niz od tridesetak vezanih čamaca mi je počeo dizati adrenalin. Već me je bila počela hvatati groznica poput lovačkog psa koga gazda drži na uzici, ipak trebalo se raskomotiti. Soba je bila blagi užas, kreveti su bili metalni i najverovatnije rashod od JNA. Kada sam legao na jedan od njih imao sam utisak da ga je NATO bombardovao, ali nema veze dobro je to za masažu bilo je prvo što sam pomislio.
Metalni stolovi ispred čarde su priča za sebe, deluju kao da su ukradeni iz nekog francuskog bistroa tridesetih godina prošlog veka ... retkost ih je videti i u starim filmovima. naravno stolice su skoro sve različite i sumnjam da imaju četiri iste, morate koristiti specijalno pravljene sundjeraste jastuke koji se inače još koriste i za čamce da ne bi sedeli dugo na tvrdoj dasci i nažuljali svoje meko gradsko dupence.
Kafu i pićence je preporučljivo držati diskretno udaljene od sebe jer žirovi padaju pa da ne bi bilo buć.

Dunavac je bajka što je potvrdila i država pre par godina proglašavajući ga teritorijom od posebnog značaja i stavljajući ga pod poseban režim zaštite ali o tome će neko stručniji ...

Od prvih trenutaka boravka na čardi sam imao jak utisak da me je neko vratio kroz vreme, sve mi je bilo nestvarno ... i mnoštva ptica i lomljava granja kroz šumu dok se probija neki jelen ili divlja svinja i voda koja je neopisivo zelena ... prvi dan nisam odmah ni želeo da pecam, želeo sam prvo da uživam veslajući i posmatrajući taj deo raja.

Zadovoljstvo je bilo posmatrati pačju porodicu sa brojnim podmlatkom kako se zabavlja u potrazi za hranom i na kraju kada su im trbe bile pune kako su se poredjali kao za slikanje na jednom starom polupotopljenom deblu.
Starog oborenog drveća je puno uz obalu, često su na nekim od tih grana ukotvljene strpljive čaplje u iščekivanju kakve neoprezne ribice.

Na samom dunavcu se nalazi jedna stara ali održavana vila koju svi zovu Titova vila iako pomenuti maršal verovatno nije ni znao da postoji ...
kada god sam prolazio pored nje bila je prazna a nisam se ni nešto posebno raspitivao o njoj ... dovoljno mi je bilo to što se tu osećala neka politička veza da ne želim da kvarim onu lepotu.

Dunavac je prebogat ribom što je treći drugar i dokazao već prvog dana, pecajući u blizini čarde i uz našu stvarno vrlo malu pomoć ulovio je oko 27 kg. ribe, toliko su izmerili ribolovci koji su se tu zatekli sa domarom koji brine o čardi. Njihova začudjenost je bila prilična, naš pribor im nije ulivao poverenje jer su u pitanju kvalitetni takmičarski štapovi koji na prvi pogled ne deluju pouzdano za razliku od njhovih motki koje kao da su kupovali od Sergeja Bubke poznatog proizvodjača ribolovačkog pribora.

Kada sam se prvo veče vratio na čardu iz skitnje po dunavcu zatekao sam dve atraktivne dame koje su sedele za jednim od stolova. Prva misao mi je bila da su u pratnji nekog od gostiju koji tu dolaze iz cele Srbije ali se ispostavilo da su one jedne od najvećih zaljubljenika tog mesta sa izvanrednim ulovima kapitalnih šarana, smudjeva i štuka.

Pošto su videle da sam naslonio meč štapove na verandu upozorile su me da ih ne ostavim tu preko noći jer će ih izgaziti divlje svinje, na šta sam se osmehnuo i odreagovao na takav način da su ponovile kako su sasvim ozbiljne u svojoj tvrdnji.
Tek kada mi je domar to isto potvrdio i ispričao da svoje dva psa zaključava tokom noći da ih ne bi pojele svinje video sam u koju vukoje*inu sam došao. Upozoren sam bio i da ne pokušavam neke romantične noćne šetnje kroz šumu jer svinje imaju mlade i prilično su nervozne i neurotične pa može svašta da se desi.

Naravno da sam se vratio vodenim putem do sledeće čarde a odatle kolima kući.
Naravno, posle nezaboravnog vikenda koji ne mogu da opišem bez da ga uz gusle opevam

Kasnije sam išao više od nekoliko puta, uvek mi je bilo prelepo i rado ću opet odlaziti ali nikada više peške kroz šumu.




Znam da ova pričica nije ništa posebno, niti sam je ja vešto ispričao ali ako imate prilike pobegnite od betona, konfora i nervoze ... biće vam toliko lepo da ćete to dugo i često spominjati.

Dodao bih samo kako su ta čarda i ribolovački tereni oko nje prava ribolovačka meka. Tokom cele godine je potrebo najaviti se unapred ako želite onaj skrnavi krevet i čamac za ribolov, cene su minimalne kao sladoled u keks kornetu ali je jagma velika i možete sresti zbilja ljude koji su prevalili nekoliko stotina kilometara da bi došli i uživali na toj vodi.