[TROPRSTI]

Jednostavno smo došli do spoznaje da treba da se venčamo nakon šestogodišnjeg uigravanja.
Nikakve prosidbe nije bilo niti sam bio spreman da iščekujem ikakav zvanični odgovor na bespredmetno pitanje.
Osetim kada je pravo vreme za tako nešto i ne očekujem suprotstavljanja i diskutovanja po tom pitanju.

A dogodilo se otprilike ovako.

Devojka završila školovanje i odmah se zaposlila. Isto leto odemo na more i tamo zaključimo da treba rešiti papirologiju i stupiti u brak.
Po povratku sa letovanja, tast , kome je bilo krajnje neprijatno zbog sveta to što mu ćerka ide sa momkom na letovanje jedan na jedan, kaže ,, moramo da vidimo šta da radimo, ovo ovako nema više smisla,,.
To je rekao u prisustvu mojih roditelja prilikom posete mladinoj kući.
Ja, kako ne volim da mi stariji komanduju, naizust izrecitujem kad će biti veridba i venčanje jer smo nas dvoje već pogledali kalendar i odabrali vikend kad svi mogu da voze, tada je važio par nepar zbog nestašice benzina 1979-te.
Matorci se samo pogledaše i ostadoše bez aduta da mi oponiraju.
Malo je tast pokušao da izigrava odgovorno lice, ali sam mu odmah skrenuo pažnju da naše venčanje planiramo nas dvoje, a matorci samo treba da keširaju.
Išao sam na probe venčanice kod šnajderke i nisam bio sujeveran povodom toga.

Nastavak bajke će valjda glasiti: ,, živeli su dugo i srećno ,,.