[DrinChe]

Ovog proleca sam ga videla dva puta u razmaku od nekih nedelju dana.Lice mu nisam dobro videla, ali glas kojim je otpozdravljao komsijama i na "kako je danas", odgovarao:"Odlicno,evo idem do prodavnice" - glas je bio ubedljiv.Sasvim.Skromno obucen.U jednoj ruci kesa i staka,u drugoj samo staka.I koraci kojima ce do tog Maxi-ja, udaljenog oko stotinak metara, stici za pola sata,sat-svejedno.

I kad god me nesto mrzi, setim ga se i krenem.Slucajno je prosao, a meni slucajno sve manje stvari prolazi tek tako i sve manje zmurim.
Talog slucajnosti mi je nekako sve veci i sa njega gledajuci,ovo nije bol.