[alokin74]

Velika je dilema da li dete treba da ima oba roditelja i da li je jedan roditelj dovoljan da odgoji dete i od njega stvori pravog čoveka.
Ja sam za da sveko dete ima oba roditelja i da odraste uz oba roditelja. Ali ... Uvek postoji to "ali" ... mnogo je bolje da dete odraste i uz jednog od roditelja, nego da raste u sredini gde ima maltretiranja i omalovažavanja među roditeljima. Čitam u zadnje vreme da je u Srbiji sve više slučajeva da žena maltretira muškarca i da se zbog toga brakovi raspadaju. Nije bitno ko je kriv. Za svaku svađu je potrebno dvoje, pa tako i u braku. Bolje je da se takvi roditelji razdvoje nego da mržnju koja postoji među njima prenesu na decu. U takvoj situaciji sam uvek "ZA", da dete odrastesmo uz jednog roditelja.
Nisam za to, a toga je sve više, da žena, zbog svoje usamljenosti i "nesposobnosti" da sebi pronađe odgovarajućeg partnera sa kojim bi mogla da živi, ostane u drugom stanju planirano i rodi dete koje je osušeno da od samog početka živi bez bez oca. U takvim se slučajevima uglavnom desi d ta majka ne želi više ikada da vidi oca njenog deteta, tako da ni dete neće, sasvim je sigurno, videti svoga oca. Jedan mogući problem koji se može izroditi iz takvog neodgovornog odnosa prema životu je i taj da to dete kada odraste i kada mu bude vreme da stvori svoju porodicu naleti na brata ili sestru po ocu, a da toga i nije svesno i da se iz te veze rodi nakaza. Svim ženama koje razmišljaju da same sebi rode "kućnog mezimca" i "zabavu za stare dane" preporučujem da razmisle o stvarnim i mogućim posledicama po to dete kada odraste i kada odluči da postane veliko.