[pero_M]

Draga Arneta,

Mislim da ti sama sebi moras pruziti ruku i bice sve u redu.

Navescu ti primer 2 osobe (jedna je moja majka, a druga je majka moje supruge).
Prvo negativan. Moja majka se vec 50 godina leci, od raznih "internih" bolesti. To su srce, pluca, zeludac, jetra i sl. Jedino sto mogu reci za nju da je stvarno bolesna na zivce. Bila je par puta na terapiji kod neuropsihijatra. Nije bila u ludnici, ali je problem sa zivcima bio evidentan, dosao je do stadijuma da je pokusala samoubistvo lekovima. Svakog vikenda odlazim na selo do njih (30 km) i svakog vikenda slusam razne price o bolestima. Po 3 meseca slusam pricu o upali pluca, a temperatura normalna (36,5). Njena "dijagnoza" je da ona ima "dubinsku upalu pluca" i da ima "unutrasnju temperaturu". I svake nedelje ide do doktora i trazi lekove protiv upale pluca. Na kraju je doktorica (koja je upoznata sa njenom "bolesti") uputi u Sentu u bolnicu. Lekar je primi i ona odlezi 10 dana u bolnici, i ozdravi. Kad sam otisao da razgovaram sa doktorom, on mi je rekao sledece. On takodje ima majku slicnih godina (preko 80) i ona mu isto pravi probleme sa bolescu, pa je on lepo smesti na 10 dana i ona "ozdravi". Posle je mirna godinu ili dve, pa opet... Rekao mi je i da je moja majka kad je stigla u bolnicu "imala temperaturu 38", on je procitao u uputu napomenu (na licni zahtev) i znao o cemu je rec, temperaturu je ona sama svescu podigla (kako, nemojte me pitati), a "ozdravila" je od sarenih tableta i inekcija (vitamini i minerali samo je to dobijala) ali joj je receno da su to jake inekcije i da peku, a tablete su jake i nesme nista da pije od alkohola (da njoj stave do znanja da je lece "najjacim" lekovima).

Susta suprotnost od prethodnog je majka moje supruge. Ona je imala velike deformitete kicme, zeludac je imao ranu iz koje je konstantno gubila krv, otvor u dijafragmi je bio poveci pa se deo zeludca podigao u plucnu duplju, na dojkama se pojavio karcinom. Karcinom dojke je usla da operise isti dan kad je i moja supruga usla da se porodi. Ona je toliko volela unuka i on joj je bio razlog zivljenja. Prosla je zracenje i hemoterapiju i nastavila da zivi samo za unuka. Samo da on poraste, da krene u skolu, da zavrsi skolu....
Nas je docekivala svakog vikenda sa ruckom. Kad je kicma uhvati nije mogla ustati iz kreveta po nekoliko dana, a zatekli smo je, kad smo dolazili, da cetvoronoske puzi prema sporetu da bi svom unuku spremila rucak. Nista joj nije bilo tesko, cak su povecali broj krava muzara (4) da bi imali vise novca da obezbedi svom unuku ovo, ono....
Docekala je da zavrsi srednu skolu i onda je stiglo. Karcinom se rasirio po grudnoj kosti i kraj. (U razgovoru sa doktorima posle operacije karcinoma, davali su joj par godina zivota, ona je zivela skoro 20).

Vecinu bolesti indukujemo mi sami, a neke bolesti sami mozemo zaustaviti ili usporiti. Ja sam imao problem za cirom na zeludcu (zacetak). Doktor mi je objasnio kako treba da se ponasam da cir nestane, a u protivnom sta me ceka. Shvatio sam da je apsolutno u pravu i evo vec 10 godina nemam problem sa cirom.

Pronadji razlog za zivot, za cega ces se boriti. Videces nije tesko. Samo treba da zelis. Ono sto mozes popraviti, pokusaj popraviti, a ono sto nije u tvojoj moci pusti neka to radi neko drugi (kome je to nadleznost). Zivi i pokusaj da uzivas u zivotu. Da bi se "vratila u ravnotezu" mozes da to uradis kod psihologa ili u crkvi, potpuno je svejedno.