[memento]

Uvek sam na neki način zavideo osobama koje su uspele da se u dinamici života nađu na poslovima koje vole i kojima su zadovoljne. Ja nisam imao tu sreću. Od najranije mladosti sam maštao o nekom zanimanju koje omogućava samostalan rad i koje isključuje česte kontakte sa ljudima. Međutim, desilo mi se upravo suprotno. Teši me što sam potpuno uveren da uopšte nisam u tom smislu usamljen...

Mislim da je prema svom zanimanju pojedincu ipak najvažniji racionalan odnos. Navešću jedan poznati primer iz istorije koji lepo oslikava kakav bi trebalo da imamo odnos prema poslu.
U toku priprema Saveznika za iskrcavanje na Siciliju došlo je do verbalnog duela između američkih generala Bredlija i Patona, starih poznanika i prijatelja. Samo da napomenem da je u jednom periodu rata u Severoj Africi Paton bio komandant Bredliju, ali da su se kasnije, pred iskrcavanje na Siciliju, uloge promenile. U jednom trenutku Bredli je rekao Patonu:

"Džordž, razlika između mene i Vas je u tome što Vi svoj posao radite zato što ga volite, a ja ga radim zato što ga znam!"

Uveren sam da bi nam svima bilo lakše kada bi imali odnos prema poslu onakav kakav ga je imao general Omar Bredli (inače u jednom filmu ga je glumio naš Karl Malden)...