Ako umetnost prihvatimo kao nachin prenoshenja emocija i misli sa umetnika na gledaoca shto je mozzda najcheshcha definicija... ondai nije bash sve umetnost... Jer, "umetnici" chesto zanemaruju bilo kakvu potrebu da komuniciraju sa posmatrachem. Kao da je sasvim dovoljno da imamo neku ideju, samo nama znanu i shto je komplikovanija nerazumljivija vechi su umetnici... A sa druge strane, imamo umetnost koja prosto podilazi "potroshachu", dajuchi mu neuvijeno ono shto zzeli da vidi kroz tehnicki savrshene, ali sasvim prazne slike hiper realista, shto je blisko kichu, koji u principu, nema shta da kazze osim tog shto se na delu vidi...
E u nedostatku ideja, u nedostatku vizije, mozda i talentovani, umetnici pribegavaju shokiranju, kako posmatracha tako i samih sebe.
Zzivotinjske iznutrice i krv bude jake emocije... Shokiraju. Dovedene u kontekst sa "chistotom" koju propagira religija, narochito. I ja kao laik, mogu samo da naslutim, na osnovu simbola, shta je autor hteod da kazze... Religija je kroz istoriju i te kako povezana sa smrchu, sa krvlju i razaranjima... Chak je sushtina primitivnih religija i paganizma i bila zzrtvovanje kao nachin komunikacije sa bogovima, obichaj koji se u dosta izmenjenom i gotovo neprepoznatljivom i blazzem obliku zadrzzao i danas...
Nitsch ukazuje na taj apsurd, i to mu dobro ide, ako smo upucheni u njegov nachin izrazavanja... Mozzda je ovde cilj i opravdao sredstvo... Medjutim, posvetiti ceo radni opus jednoj poruci.. to mi bash i nije razumljivo
Podjimo dalje, ka onim WC sholjama, spaljenim leshevima na plafonima i asfaltom nabacanim na zid.... Shta je to? Ako to i ima poruku da li je nachin opravdan? Zashto bih ja morao da budem prethodno dobro upuchen u autorova razmishljanja da bih razumeo delo? Zashto bi me u moru takvih preterivanja, neshto nateralo da uopshte obratim pazznju? ... Mislim da je to ipak pitanje trenda, prezasichenosti i nedostatka ideja. Neko je rekao da je i "morbidnost uvek izlaz za talentovane ljude bez ideja".
Sa druge strane, umetnici su uvek bili zagonetni za svoju okolinu. Medjutim, moj je utisak, da che pravo umetnichko delo onoga ko je talentovan da ga napravi, nachi put do onoga ko je talentovan da ga razume.. .I da su - motiv i nachin kazivanja ono shto razlikuje dobro od losheg... Pa nekada vas samo tonalitet boja ... vodi pravo pred i u um umetnika...
I muzika je umetnost. Klasichna muzika je gotovo definicija umetnosti. Po nekad i shkripa zardjalih vrata mozze biti umetnost. Ali svi simfonijski orkestri sveta ne mogu od "200 na sat" napraviti umetnost... Niti od kreveljenja operu.
Evo necheg slichnog po shokantnosti, ali opet drugachijeg. Chovek je anatom prvenstveno, i o umetnosti u njegovom radu razgovara se iz prostog razloga shto kao i (drugi) umetnici... pravi javne izlozzbe.
On se zove Gunter von Hagen i njegove skulpture su, za razliku od uobichajenih morbidnih instalacija napravljene od pravih lesheva obradjenih posebnim postupkom.
Apsurd je zapravo , iako sve to deluje na prvi pogled i saznanje, shokantno i morbidno, da je on blizu umetnosti koliko i slikari (uobichajene) prirode ili pejsazza. On je prvenstveno, priredjivach i prikazivvach zbirke umetnichkih dela prirode. Njegova kreativnost tu sudeluje u aranzziranju svega toga i krajnje postavke skulpture. I nema tu bog zna kakvih pretenzija ka dubokim porukama, osim one da smo mi sami i savrshenstvo i najvecha tajna i tabu sebi samima. Njegovi kipovi od ljudskog mesa, plastinacijom konzervirani i ochischeni, ipak, po meni, bash zbog neke mere u aranzzmanu, nisu degradacija dostojanstva pokojnika, vech spomenik, koliko samom donatoru tela, toliko i ljudskoj evoluciji uopshte... i naravno savrsheno nastavno sredstvo za sve koji prouchavaju anatomiju.
Kakav god stav imali, mislim da posmatranje ovakve izlozzbe ostavlja jak utisak na posmatracha... Tako da, mozzda nije za slabije stomake.
Dal sam ja siguran da sam hteo da kazzzem sve shto sam rek'o i shta li sam u opshte rek'o ja sad?
