[pero_M]

Psihoterapija nam pomaze da se mozemo pogledati u ogledalo. Da sagledamo sebe iz nekog drugog ugla. Psihoterapeut je osoba koja nas navodi da sami sebe rasclanimo na cinioce i onda da se sami sastavimo na ispravan nacin.
Imam srecu da u firmi radim sa koleginicom psihologom. Ona mi je par puta pomogla da donesem ispravnu odluku. Ljudi na ovim prostorima imaju predrasude o tom zanimanju. Njihov negativan stav prema njima se zasniva na nepoznavanju nacina rada tih strucnjaka. Najcesci stavovi su:
- nisam ja lud, u mojoj glavi je sve na svom mestu
- kako on moze meni da pomogne, sta on zna o meni
- ja znam kako da resim sve moje probleme, i sl.

Nekima je sve mnogo jasnije na nekom primeru. Navescu vam moj primer, kada sam ja zatrazio savet od moje koleginice psihologa. Rec je bila o zestokoj svadji izmedju mog brata i moje majke. Bio sam u nedoumici kako da se postavim. Da li da stanem na stranu brata ili majke? Oboje su delom u pravu, a od mene se ocekivalo da nesto ucinim. Koleginica me je lepo saslusala. Stavila mi je moje reci pred mene, reci koje sam ja izgovorio, izgovorila je ona i tek tada sam shvatio koje su najbitnije cinjenice i na koji nacin treba da postupim. Znaci nije ona ta koja je "prepametna" i nije ona ta koja ce vam "dati resenje vaseg problema", "pamet" je vasa i "resenja problema" su vasa samo ponekad ne znamo da odvojimo bitne od onih manje bitnih cinjenica.
Ono sto je jako vazno, u razgovoru sa psihoterapeutom je potrebno biti apsolutno iskren.

P.S. Lako je ljudima deliti savete, najteze ih je prihvatiti (narocito ako su u suprotnosti sa nama)