Citat:
У новије време међу покондиреним «Европејцима» у Србији одомаћио се израз «православни фундаменталисти», којим они пежоративно означавају верујуће црквене људе. Тако, ако данас у Србији идете на службу у цркву, постите, молите се Богу и настојите да живите хришћански, уздржавајући се од порока, ви сте «православни фундаменталиста». Ви сте опасност за европски пут Србије у светлу и срећну будућност. Када сам пре три године радио у Лондону, видео сам у српској цркви тадашњег српског амбасадора у Британији Владету Јанковића, заједно са стотинак британских Срба, великим бројем доктора, професора, уметника, цењених грађана Велике Британије, а «православних фундаменталиста». У Британији је сматрано за нормално да политичка и интелектуална елита иду у цркву. Српску цркву. У Србији то, изгледа, још није довољно схваћено ни прихваћено. Владика Његош је аутор чувених стихова: «Ко на брдо ак' имало стоји, више види но онај под брдом». Ако народна елита стоји на брду, бар малом брду, и види мало даље од већине народа, онда није природно да се та елита у својој интими не пита о природи тога што види, о оностраном, да нема неки поглед на свет, који, бар код њеног духовнијег дела, добија пуну зрелост у религиозности. Данас у Србији приучени «Европејци», који су Европу видели само у дводневним протоколарним посетама и «тренинзима» демократије, протурају некакву верзију атеистичког и нихилистичког европејства заснованог на јакнама, патикама и пуном стомаку. Такво простачко и обездуховљено «европејство» је фикција. Оно није својствено старим дубоком културом прожетим европским земљама. Осим што такав пролетерски атеизам не постоји нигде међу озбиљним европским светом, он се по својој природи никад и не «лепи» за праву елиту, већ само за покондирену и у свом корену инстиктино пролетерски задојену и руралну квазиелиту.
|
Александар Фатић, Вечерње новости