[pero_M]

Nema prostog odgovora na ovu temu. Najprostiji bi bio
"Vazno je ko radja to dete".
Znam mnogo losih primera gde devojke postanu majke i rode decu. Ponasaju se prema njemu kao "kolateralnoj steti" njenog zivota.

Ali ima i onih drugih primera. Devojka, koja je u svom zivotu imala i nekoliko "nesrecnih" veza. Debelo je presla 30-tu. I onda jedna ljubavna afera sa ozenjenim nuskarcem (on na terenu 100 km od svoje kuce) i desilo se. Znala je da je to njen poslednji voz za potomstvo. Rodila je, a da otac deteta nije ni znao da je ona trudna. Kad mu je saopstila da je postao otac, reagovao je burno. Kasnije se sve to lepo smirilo (nije mu trazila alimentaciju) i onda je priznao devojcicu. Vidjam ga, ponekad dodje da ih obidje.
Ona je medicinska sestra u mom rodnom mestu i posto se dobro poznajemo malo smo i popricali. Kako se odlucila na taj korak? Rekla je, da nije nista planirala, desilo se i odlucila je da ide do kraja. Tada je devojcica bila jos mala, njen "decko" nije ni pomisljao da se razvede i dodje da zivi sa njima. Rekla je da to nije nista strasno, odgajace je kao sto je i njena majka odgajala nju (ona je jako mala ostala bez oca). Sad je ta devojcica postala devojka, po njoj niko ne bi rekao da nema oca, ponasa se kao i sve ostale devojke njenog uzrasta.
Nedavno sam je pitao kako se nosi sa pubertetom cerke. Samo je odmahnula rukom i rekla "Jedan dan moram da budem brizna majka, a drugi dan strog i nabusit otac". Tim mi je sve rekla i odajem joj priznanje, jer znam koliko smo mi utrosili energije, ja i moja supruga, da bi od deteta postao covek.

Zato sam na pocetku i rekao da je bitno ko radja dete.