Jeste.
Bila zima, a mi grudve u ruke i ožeži po autobusima.
Hvala Bogu, pa su nam pored škole prolazile četvorka i jedanaestica, a Novosađani znaju koliko često idu ti busevi. E, a posle smo išli kod zamenika i kod psihologa.
Od kada je sveta i veka, zna se da se autobusi gađaju. To nije za ukor. Trebali su i fizičkog da nas oslobode, a oni nas ukorom po ušima.
A bio jedan matori vozač, redovno je izlazio iz busa da nam preti. Sve dok nije popio grudvu u glavu.
