Prvo, 20% su dobre sanse
, i ne propustaj ih
„ako ti se svidja devojka”,(jer koliko vidim imas ti godina gotovo 30, i vreme je misliti malo i na zenidbu
-sto propustiti priliku koja ti se svidja) a nije od nekog jako dobrog druga.
Ako je devojka od nekog obicnog poznanika, tj. ne tako dobrog druga, onda treba popustiti pred napadom, i kao svakom pobedniku prepustiti joj se da radi ono sto joj je bio osnovni cilj napada
. Treba biti svestan da ti taj drug najverovatnije vise nece biti drug.
Ako je dobar drugar, onda zavisi, ja bih bio neutralac
, i ni reci ne bih govorio tom drugu o tom da me spopadala njegova devojka da budem s njom, i ne bih pristao da mu kvarim vezu nikako
-ipak sto bih ja rekao : milion ih seta gradom, zasto onda drugaru pruzimati devojku. Znaci , u tom slucaju ne bih bio s’ njom, ali ne bih je ni izdao drugaru.
I u jednom i u drugom slucaju 101%
NE bih rekao drugaru-jednostavno postoji mnogo stvari koje nikom, ama bas nikom ne pricam.
Na kraju sta reci, sem svak je kovac svoje srece, i poznaje situaciju u kojoj se nalazi,a drugi mu tu gotovo nista pomoci ne mogu, pa u skladu sa tim neka se i vodi-ono sto srce govori, a razum potvrdjuje je sigurno pravi put za resenje, ma da život je jedan veliki skup problema i dilema, a resenja nikako nema pa nema.