Kad se nađem u tim oblacima, ali ono, baš preteranim, pluća počinju da mi otkazuju. Za zabranu sam pušenja na nekim javnim mestima (tj svuda osim u klubovima i kafićima), čak sam i u svom domu pušenje zabranila, tako da jbga kome se sviđa sviđa, kome ne - šta ćem mu ja...
niko nema pravo da me truje, a specijalno mog Malog Od 'Ladnog Oružja.
Ali i dok sam bila pušač vodila sam računa o nepušačima. Nikada nisam palila cigaretu dok neko jede ili dimila po deci u malim zatvorenim prostorijama. Ušlogiram se i dan danas kad vidim neku proslavu dečijeg rođendana, gomilu dece koja se igraju u oblaku dima koji prave roditelji. I nikad mi nije bilo jasno zašto na tim rođendanima ima više roditelja nego dece, al' to nije tema... Sećam se jedne scene iz parka... beba u kolicima, a mama povlači dim unosi se malom u facu i peva taši taši tanana a iz usta kulja dim pravo u njega
Da se razumemo, znam ja da nijedan nepušač nije pošteđen, kao ni deca, niti ja moje dete držim pod staklenim zvonom, mnogo je toga zagađeno, ali ne mora baš...
I što neko reče, ako mi smeta, ja promenim lokaciju, a za to sam da se otvori što više kafića za nepušače... mada sumnjam da bi u zemlji Srbiji to bilo profitabilno... kafićna populacija je uglavnom pušačka
A da ne pričam o pušenju u zdravstvenim ustanovama
kad vidim da iz doktorske ili sestrinske sobe kulja oblak dima na hodnik, il' još gore kad pacijenti dime po wc-ima... mis'iiimmmm
Mislim, nisu nepušači ti koji rade nešto pogrešno, zar ne?
Zašto bi bilo šta trpeli?