[A6quattro]

... Vozili su se Bulevarom. Sunce je tonulo u more i grad je prestajao da smrdi na asfalt, izduvne gasove i znoj ispod pazuha. Vijugali su putem do Vile Templerovih. Na ulazu je stao pred veliku kapiju i mala plasticna sprava ga je pitala:
“Ime?”
“R.”
“Momenat.”
“Jel smo stigli?” Upitala je Kim. Oci su joj bile vezane crnim povezom.
“Stigli smo, bejbe. Moram da uradim jos samo jednu stvar. Stavio joj je lisice, brzo, neocekivano.
“Ali, sta to radis?”
Uzeo je izolir traku i otcepio parce.
“Ali R.?” Bio je to poslednji put u zivotu da joj cuje glas.
Mali plasticni aparat je rekao:
“Mozete uci.”
Vrata su se polako otvorila i on je uvezao kola u veliki park. Pred kucom je stajala Hellen. Izgledala je mocno, kao i uvek. Jednom joj je ponudio ljubav vecu od smrti. Odbila je. Prisla je kolima i pogledala uvezanu devojku na mestu suvozaca.
“Iznenadio si me.”
Kim se umirila kad je cula glas zene. Pocela je da shvata.
“Iznenadio sam te?”
“Znala sam da ti to mozes izvesti, ali tako brzo?”
“Imao sam srece.”
“Svi smo imali srece. Da li je gem kod tebe?”
Izvadio je iz dzepa mali kamencic po imenu Valery i pruzio joj ga. Oci su joj zaiskrile.
Onda se okrenula i posla ka kuci.

Kim promumla nesto. Nije se bacakala. To ga je iznenadilo. Inace je bila prava tigrica. Pet pandura ne bi moglo da izadje na kraj sa njom kad podivlja. Sad je samo sedela mirno, sklupcana.
Hellen se vratila sa inspektorom White i dva policajca. On je gledao strogim pogledom u R. i promrljao: “Ovo je vrlo nepropisno. Pravim ovaj ustupak samo zbog vas gospodjo Templer.”
“Gledajte na to sa vedrije strane, inspektore. Pravda je zadovoljena.”

Izveli su Kim iz kola i odveli je do jednih policijskih. White je i dalje gledao ljutito u R. Slicno kao sto ga je otac gledao. Valjda im je to urodjeno, pandurski, Pomisli R., onda ode sa Hellen u kucu. Ustogljeni batler je doneo pice i rekao:
“Izvolite.”
Hellen je donela crni kofer. Otvorila ga je. Izgledalo je kao milion dolara. Zatvorila ga je.
“Hvala ti za ovo. Necu da pitam kako si uspeo.”
Trgnuo je pice naiskap i uzeo kofer. “Hvala tebi.”
“Ides? Mislila sam da ces ostati malo.”
“Cemu?” rekao je i izasao.

Dan je bio zavrsen i sunce je otislo u materinu da muci druge ljude. Vozio je Bulevarom neko vreme, a onda ugledao odgovarajucu kurvu.
Stao je, a ona je prisla kolima. Nagnula se kroz prozor i nasmejala. Bas je licila na Kim.
“Jel ti treba nesto?”
“Ti mi trebas, bejbe. Ti mi trebas.”
Usla je pa su se vozili dalje. Posle nekog vremena je stao u nekoj mracnoj ulici i udarcem pistolja onesvestio kurvu. Vezao joj je ruke lisicama i zacepio usta izolir trakom. Bacio ju je na zadnje sediste. Onda se vozio do Policijske stanice. Usetao je unutra i trazio da vidi nocas privedenu devojku Kim. Da, on joj je muz.

Sacekao je u prostoriji za posetioce. Posle dosta vremena su je doveli. Prvi put je bio sa ove strane stakla. Neobican osecaj nelagodnosti.
Onda je izvadio pistolj i pucao na sve strane. Jedan je pandur drhtavom rukom otkljucavao vrata sa pistoljem uperenim u potiljak.
Onda je vodio Kim napolje i i dalje pucao na sve strane. Ugurao ju je u kola i odvezao se Sunset bulevarom. Cutala je. Posle par ulica je stao i izgurao je napolje. Za njom je izbacio kofer i odvezao se dalje.

Vozio je van grada obalom okeana, video mesec kako izlazi iz vode, video ptice sto se gnezde u krosnjama drveca i plasljive voluharice u svojim malim rupama. Nikad nije saznao kako se te ptice zovu. U skoli su jednom ucili da razlikuju otrovne africke zmije od onih bezopasnih, a ove ptice sto mu ceo zivot seru po sofersajbni su ignorisali. Svejedno, vreme je bilo isteklo. Barikada ispred njega. Nagazio je papucicu gasa i uz spektakularnu eksploziju zapucao se u jedna policijska kola.
Jos jedna vest za dnevnik u jedanaest.