Vojne taktike i opsadne sprave
Juriš
Rimljani su na dva načina mogli zauzeti utvrđeni položaj: blokadom i jurišom. Katapultima bi izbacivali kišu kamenja i strelica koja je opkoljene trebala odbiti od zidina. Tako zaštićeni, legionari bi primicali udarne ovnove i tornjeve.
Rimljani su opsadne sprave preuzeli od Grka, a bilo ih je dve vrste: bacačke sprave, i jurišne sprave za napad na dobro štićenog neprijatelja. U prvu grupu spadaju katapulti, baliste (bacači kamena), onageri i škorpioni, a u drugu sve ostale sprave, od udarnih ovnova do pokretnih građevina koje su podizali na bojištu
Katapulti
Katapulte su izumeli Grci. Postojale su dve vrste tog bacačkog oružja: jedno je odapinjalo veliko kamenje ili grede, koje su rušilački učinak postizale težinom (baliste), a drugo je velikom brzinom odapinjalo strelice (pravi katapulti). Katapulti su zapravo bili veliki lukovi. Posebna vrsta malog katapulta je nazvana škorpion i on je izbacivao strelice.
Veličina katapulta se menjala: neki su bili visoki i do dva metra, a drugi, mnogo širi bacali su kamenje čak teže od 45 kg. Pojedini komadi su veličine pomorandže, a ima ih i težih od 45 kg
Onager je delovao kao praćka a mogao je baciti kugle za praćke, kamenje, zapaljene kugle voska ili smole. Primenjivali su ga tek pri kraju carstva.
Bacačke naprave su upotrebljavale jedino legije. Svaka je imala odprilike 60 katapultova, od onih najlaganijih do onih najvećih.
Primena bacačkih mašina
Iako su se teški i laki katapulti primenjivali uglavnom pri opsadama, Cezar se najlaganijima od njih koristio i u toku otvorenih bitaka, služili su se njima i u bitkama na moru.
Zakloni i tremovi
Zakloni su štitili legionare dok su podizali građevine za opsadu. Najverovatnije su ih gradili od vrbinih grana i prekrivali kožama. Tremovi (vineae) bili su neka vrsta kućica otvorenih sa oba kraja. Zaštićeni od neprijateljskih strela legionari su kroz njih mogli prici neprijateljskim zidinama. Tremovi prekriveni svežom kožom nisu bili lako zapaljivi. Spojivši po nekoliko tremova dobijali bi hodnik koji je vodio do grada koji su opsedali.
Udarni ovnovi
Udarni ovan prvobitno se sastojao samo od velikog debla kojim su udarali u gradska vrata ili još češče o zidove pokušavajući da ih sruše ili probiju. Kako bi zaštitili vojnike koji su upravljali udarnim ovnom od neprijateljakih strela, smestili su ovna u neku vrstu zaklona na točkovima, sa čvrstim krovom prekrivenim nezapaljivim kožama. Unutra je ovan bio okačen o užad. Pri vrhu se završavao gvozdenim nastavkom koji je ponekad bio i u obliku ovnove glave. Veliku gredu od koje su ga izrađivali omotavali su i uzduž i popreko kako bi izbegli cepanje drveta.
Pokretne sprave za opsadu prekrivali su svežim kožama. Udarne ovnove često su smeštali i u jurišne tornjeve.
Jurisni tornjevi
Pomoću jurišnih tornjeva približili bi se kruništu zidina napadnutog grada. Gradili su ih od drva i prekrivali svežim kožama ili gvozdenim pločama, zaštitivši ih tako od požara. Postavljali su ih na točkove ili ih gurali na oblicama. Iznutra bi na svaka tri metra ugradili po jedan sprat, a spratove bi povezivali stepeništem. Tornjevi su bili visoki najmanje 30 metara, a na nekim spratovima imali su i balkone.
Jurišni toranj
Izraz testudo (kornjača) upotrebljavali su za sve što se kretalo zaštićeno. Legionari, svrstani u odred kornjača mogli su se približiti neprijateljskim zidinama ili bedemima jer su svojim priljubljenim štitovima pravili neprobojan oklop.
Testudo