Legionarski život
Obuka
Regrut je prvo morao da nauči strojev korak. Vojnici bi mesečno imali tri marša od po 30 kilometara, noseći na sebi laku uniformu. Polovinu puta bi prelazili u hodu a drugu polovinu trčeći. Zatim bi učili kako se gradi logor i vežbali dva puta dnevno (dobro uvežbani vojnici bi vežbali samo jednom). Učili bi izbacivanje kamena iz praćke, plivanje i jahanje. Morali su znati da se popnu na konja i da sjašu sa njega pod punom opremom, i to sa obe strane konja, što je pre pojave uzengije bio pravi poduhvat. Ali, najzahtevnija vežba bila je rukovanje oružjem.
Rukovanje oružjem
U zemlju bi zabili drveni stub visine čoveka. Naoružan štitom od vrbinog pletera i drvenim mačem (teškim kao pravi), vojnik navaljuje na stub učeći kako se nanose udarci. Takođe uči kako se dugim, preteškim pilumom gađa stub. Vojnici su vodili bitke drvenim mačevima, a pilumima je oštrica bila presvučena krznom kako bi izbegli ranjavanje.
Legionar tokom vežbe
Legionari su služili u vojsci 20 godina, za šta su primali platu tri puta veću od plate pomoćnog vojnika (koji su u službi provodili 25 godina). Nakon pobede ili prilikom proglašenja novog cara, dobijali bi velike nagrade.
Pri odlasku u penziju vojnik bi dobijao novčanu naknadu, a u kasnijim vremenima i parče zemlje. Legionari koji su završili službu nastanjivali su se uglavnom u područjima gde su bili u službi.
Insignije
Postojale su tri vrste insignija (signa). Orao (aquila), bila je insignija cele legije. Pojavila se sa stalnom vojskom. U vreme Cezara bila je izrađena od srebra i zlata, a za vreme carstva samo od zlata. Orao je iz logora izlazio samo sa vojskom. Čuvala ju je prva kohorta.
U centurijama su postojale i druge insignije, kao u vreme republike. Legija je nosila carev lik (imago) i oznaku (svaka legija je imala svoju), obično znak zodijaka.
Postojale su i posebne zastavice (vexilla) za jedinice na zadatku, daleko od legije.
Insignije su imale šiljate drške koje su se mogle zabosti u zemlju, i ručice, pomoću kojih su ih izvlačili iz zemlje. Insignije su u logoru čuvali u maloj bogomolji nedaleko od upravnog središta logora (principia). Izgubiti insigniju u bici je bila velika nesreća.
Vera
Rimski vojnici su bili veoma sujeverni. Morali su dobro paziti da ne uvrede nijednu natprirodnu silu koja je upravljala nad njihovim životom. Obožavali su mnoštvo bogova, pa čak i lokalnog boga na području na kome bi podigli logor.