Citat:
SilentBob kaže:
Nisam mislio na Vojvodinu, nego na Srbiju, jer je Srbija tema. Deo politichara josh uvek spominje granice na liniji K-K-V, i teritorijalni kvantitet po svaku cenu (zaoshtravanja odnosa, samoizolacije, pa chak i oruzhanih sukoba) dok drugi misle da bi Srbiju prvo trebalo ojachati, prvenstveno ekonomski, i uzdati se samo u diplomatsku borbu. Dodushe, verujem da znash shta hocu da kazhem, tako da neko duzhe pojashnjenje nije ni potrebno.
Dakle, da primenim to na Kosovo: Jedni kazhu otprilike to shto si ti rekao, ali si propustio da spomenesh i drugu stranu, koja kazhe otprilike ovako: 'Kakve veze ima kako zhivite, vazhno je da imamo Kosovo'. Ne definishuci rech 'imamo'. (Ovo je primenjljivo i na ex RSK i na RS.)
Tachno je da ni jedna zemlja nije morala da se odrekne dela teritorije da bi mogla da udje u integracije. Ne mislim da to vazhi i za nas. Shtavishe, skoro je neko (mrsko mi je da trazhim, ali ako bash treba, naci cu) iz EU rekao da je reshenje statusa Kosova potpuno odvojeno od ulaska Srbije u EU. Dakle, kako god se reshio 'sluchaj Kosovo' to nam nece ni odmoci, niti pomoci u integracijama.
|
Никад нисам чуо политичаре да кажу да није битно како живимо ако имамо Косово. А обрнуто - јесам.
Да би једна држава могла да живи мирно и развија се, потребно је да реши одређене проблеме. Ти проблеми изискују решења... која могу бити различита. Али решење проблема на прави начин обезбеђује мир за деценије.
Докле треба ићи по питању Косова... занимљиво питање.
Имали смо попуштање у РСК. Нестала је.
Имали смо попуштање у РС. Не дају јој мира ни дан данас.
Имали смо неколико попуштања ОВК на Косову. Донело нам је НАТО агресију.
Рекло би се да попуштање и није нека стратегија. Да се мало стегло 1991. или 1992... пуно мање бисмо изгубили. Не мислим само на територију или на људе, већ и на године. Замисли оде Косово. Слушаш ли о вехабијама у Рашкој области? Замисли да Чанак или Чеда добију неку већу власт, ето ти сукоба и у Војводини, грађанског рата...