[morrib]

Pišući poslednji post na temu Srbija danas i sutra, i prateći sledeće postove videh da su me neki dobro razumeli, šta sam hteo da kažem, a ujedno i videh neke komentare o veličini ove zemlje. Nažalost neki ne mogahu da razumeju priču o Tomsonu, ali šta ću ja tu. Nosim naočare od detinjstva jer na nekom školskom pregledu je ustanovljeno da ne vidim dobro. Šta je tu interesantno, pa to da ja nisam znao da ne vidim dobro, dok nisam stavio naočare za korekciju vida, dotle misleći da svi vide kao ja slabo. Ja progledah, i hvala Bogu i dan danas vidim dovoljno dobro. Ali šta ćemo da radimo sa onima koji ne vide dobro, a nema naočara za njih, ili neće da vide? Tu je već medicina nemoćna, ali se može razum uključiti nadam se.
A što se tiče veličine ove zemlje i bukvalno sam za mogućnost, da se pojedini delovi ako hoće odvoje, ako ih ima većina koji su za. Godinama smo se ujedinjavali, grupisali nebili nam svima bilo bolje. Sve ove priče nebi imale smisla da je zaživela ideja o regionalizaciji (Švajcarski sistem), ali nažalost naši političari i dalje se ljuškaju na velikom gnezdu punom mućaka, misleći ako je gnezdo veliko izleći će se i velika ptica, i biće veliki državnici velike zemlje. Sve su to njihove iluzije bez osećaja za stvarnost, ali još gore za stvaranje realne vizije budućnosti. Da sada u Srbiji imamo recimo 20 kantona sa visokim stepenom administrativne samostalnosti, sa jasno dogovorenim odnosima među sobom, i jasno definisanim odnosima sa centrom, gde bi se zajednički interesi i obaveze besprekorno realizovali, bilo bi nam mnogo lakše, i tada bi utakmica među nama bila besprekorna bez faulova. Ostaje nam da se nadamo da će neko progledati.