Iskusio sam taj problem, pa sa sigurnoscu tvrdim nije problem u tebi.
Ona ne veruje u tebe zbog sebe. Ne oseca se sigurnom. Optuzivat ce te stvarima koje nisi ucinio, iako ce ona mozda uraditi slicne stvari onima za koje te optuzuje.
Njoj nesto jako boli. Mozda ima grizu savesti ili je stvarno samo potreba za sigurnoscu koju ne oseca od tebe (brak ili nesto drugo).
Nejednom sam jurio za njom, danima pokusavao da je uverim da okolina zari i pali (jesu prljavo igrali), vracao sam je samo krajnjem iskrenoscu ustvari potpunom predajom, zadnijm vapajem.
Na kraju je ipak puklo. Mislim da ni dan danas ne zeli sebi priznati da je imala u rukama glavni zgoditak. Kako vreme prolazi, u svojim mislima sve me vise utapa u masu slicnih secanja...
Nije imala poverenja u mene!
