Ma, samo jedna stvar... a to su dve stvari... tiću i dismr. Nek' budem okarakterisana kao licemer, u tuđ život se ne mešam. Desilo mi se par puta, ali to nikada nisam rekla direktno, već bacila neku munju, čisto da nasluti da joj/mu možda neko nabija rogove, pa ako skapira sam/a, - skapira, ako ne
Jednom sam prišla dečku moje drugarice, pa ga odvojila na stranu i upitala "Šta radiš to bre, šabane???"... čisto da zna da je viđen. Ispostavilo se da se ukenjao da ću da kažem (what a plonker!), pa joj sam priznao. Bili su posle toga još zajedno. Ja joj nikada nisam ništa rekla
Mislim da ljude više zaboli kada saznaju tako nešto, nego što ih zaboli ako se ispostavi da saznaju da si im prećutao. Realno, malo je onih koji bi to istinski cenili. Niko ne voli da ispadne majmun, a još manje da ima tu i svedoka koji će ga ceo život samo svojim prisustvom na to podsećati. A ja ne volim nekako ljude da povređujem, niti da budem ona koja nosi loše vesti... (makar se posle ispostavilo da bi možda bile dobre?!) ... oseti se prevara i sama od sebe
Tako daaaaa, jeb'te se ljudi, a ja
