[morrib]

Bio sam nemirno dete, i pravio sam dosta nestašluka, neki put i preko mere.Više puta sam dobijao tamburicu po zadnjici ili šamarčić od roditelja, imao sam sreću ili takve roditelje koji su sankcionisali moje "ponašanje" samo onda kad su sve mere ubeđivanja iscrpljene, i onda a i sada nisam to smatrao kao iživljavanje, već kao kaznu za učinjenu krivicu, više puta sam molio Boga da me izdevetaju na brzinu nego da me preznojavaju sa vaspitnom pričom, jer mi je instikt nevaljalog brže išao od razuma. Nešto slično sam primenjivao prema svom detetu, danas 33 godišnjem, i ja i dan-danas, volim svoje roditelje, kao što i on voli mene, i kao odrasli ljudi nemamo nikakvih tajni u pogledu takvih dešavanja, pa često dođemo na tu priču o kažnjavanju, zaključak je isti kod mene i kod mog deteta, da je to bilo opravdano i neki put čak previše blago. Nisam za iživljavanje i mučenje, ali mi ljudi ako nemamo neke sankcije za činjenje nečega što nije uredu, blago rečeno, u većini slučajeva će mo se opustiti i preći onu nedozvoljenu granicu.