Ne bih se slozila da prednjacimo u nepismenosti,nego prosto najlakse nam je da vidimo primere nam iz okoline.Imam priliku da veoma cesto komuniciram preko interneta sa ljudima iz Juzne Amerike i to je nesto neverovatno...toliko neverovatno da im ja ispravljam sto pravopisne sto gramaticke greske,ja koja dana ucenja spanskog nemam,osim preko sapunica i nekih zgodnih knjizica.Kod Amera takodje ima katastrofalnih slucajeva.Za ostale ne znam,jer se sa gorepomenutim primerima licno srecem.Ne bih komentarisala
Sto se tice pismenosti,jako mi je bitna,cak do nekih nenormalnih razmera.Jezim se na koriscenje rechce ne nepravilno,na mesanje jer i je l' i sl.,da ne smaram sad,trebalo bi otvoriti posebnu temu
Od malena sam bila briljantna iz srpskog -gramatika i knjizevnost,isla na takmicenja itd.Jos uvek se svega sa tih casova secam,i koristim u ogromnim kolicinama.Drage mi ljude ne ispravljam,jer bi me bilo sramota...ali nepoznate,uvek i stalno.Sta cu,to je neka deformejsn valjda.
Mada,nije to najgore,daleko bilo
samo da smo mi zivi i zdravi
