Svekrvu najčešće zovem imenom a svekra matori
Često i razglednice dobijaju tako adresirane
Ponekad ih iz fazona zovem baba i deda, od kad su postali baba i deda tj dobili unuka. Nikada ne bih mogla da ih zovem mama i tata, a i ne verujem nešto da bih bila sa nekim ko bi me primoravao ili od mene očekivao da ih tako zovem.
Inače mi je muka od te vrste primitivnih običaja. Počev od zdravica na kojekakvim svadbama i onom što pojedinci smišljaju u trenutku "vi ste izgubili kćer, a mi dobili" "pozdravi se mlada sa svojima" i slične nebuloze. Gotovo je, ona više majku i oca nema, sad ima nove i oni treba da joj budu primarna briga u životu. Jednom sam izašla iz restorana kad se zadesih na jednoj takvoj svadbi jer nisam mogla da gledam zaprepašćene roditelje jedne mlade kako ne veruju kakve sve pesme na tu tematiku postoje. A i dobila sam želju da orkestar izmlatim glavicom kupusa.
Specijalno mi je muka od onih roditelja koji iz tog razloga (i iz bilo kog) decu odvajaju, pa se više voli muško, zato što se na žensko gleda kao "tuđa kuća" ili npr svojim ćerkama ništa u nasledstvo ne ostave. Fuj.