Nisam ljubomoran. Jednostavno - sto bi neko rekao flegma sam po prirodi
. Pa, nisam ja neki bolesni tiranin da za sve trazim alibi od drage osobe , s kim je, gde i kad bila
- o Bogo moj, pa to mi ni na kraj pameti nije - treba svakome dati dovoljno slobode, a ne daviti ga kao zabu zmija. Ne volim ni da su na mene ljubomorni, ma da na to ne mogu uticati. Ljubomorna osoba nesvesno veruje da su drugi od nje privlacniji i dostojniji ljubavi. Proganja je osecanje da zapravo nije voljena . Oseća se ugrozenom jer joj se cini da je neko sa strane veoma lako moze istisnuti i zauzeti njeno mesto. Zato pokusava ograniciti kretanje osobe do koje joj je posebno stalo na krug onih koje dozivljava kao, manje vise, „bezopasne“, ali i tada ostaje puna podozrivosti, jer zapravo ne veruje nikome. Zato trazi prekomerne dokaze ljubavi , sto samo dodatno kvari njene odnose, jer oni sa kojima je u vezi postaju zbog toga samo razdrazeniji i umorniji. Oni se opiru zahtevima i ogranicenjima koje im ljubomorna licnost postavlja i gledaju da ih se oslobode. Tako ljubomorna osoba samo ubrzava propast veze koju bi zelela da ocuva. Ljubomorna osoba ne veruje da je voljena jer ne voli samu sebe, i to je sustina stvari.
