[A6quattro]

Nekada se sanjalo o drugim stvarima. O mirnom zivotu, lencarenju, puno vremena za decu i prijatelje, puno seksa... O nekakvom lagodnom zivotu koji nije uvek podrazumevao rad, sticanje, napredovanje... Priznajem da se ja ne secam kada je to bilo, ali znam da je bilo. Iz prica.
Danas se sanja drugacije. O osvajanju, napredovanju, dokazivanju, podmazivanju... O prevarama toliko suptilnim da lice na usluge i pomoc... Kao kada ti ponude zaposlenje u dobroj companiji i ti mislis da letis, kupujes nova kola, kucu , ides na Viza odmor... Kud ces bolje. Cini ti se da svet postoji samo zbog tebe. A samo te jedan korak deli od procepa bankrotstva, bede. Jedan mali, za svet beznacajni otkaz. Cak i da se on ne desi, ti ostajes u vrzinom kolu spletki ucena i obmana. I mislis ne da je to najbolje, nego da je jedino. Ili kada svojim intelektom iscedis neku stipendiju ili donaciju, pa mislis da si neki nadcovek koji je zajebao masinu, a navlacis se na kokainsku sisu bez koje ti nema zivota.

U danasnjim gradovima nema zivota van sistema. Te velike crne rupe usisavaju svu snagu, i fizicku i intelektualnu, i od toga prave sarenu lazu za svakoga. I svako ima drugacuju sarenu lazu. Ja sam kao dete mislio da je to lopta za plazu. A vi? Covekovoj emocionalnoj nezrelosti (usled pogresnog specijalnog vaspitanja) prilagodjen je citav sistem obmana koje sljaste i zavode i smiruju, izbegavajuci tako tantrume. Cak i kada smo sigurni da je sve pogresno, kada vidimo prevaru, uvek postoji nesto sto nas zadrzava uz skute drage majke civilizacije, tu gde je sigurno. Zato u gradu nema izuzetaka. Oni nisu moguci. Za svakog ima mesta. Cak i ako maksimalno talasas. Sto je retko.

Tu se vracamo na snove: Oni su uvek ispunjenje zelja. Samo sto danasnji stanovnik grada sanja o dobitku na lutriji, o otplacenoj kuci, udobnom namestenju, krugu poznanika koji te postuju, lepoj zeni (bogatom muzu), pametnoj deci, sjajnim kolima itd... Ko zna o cemu "aktivisti" sanjaju, ili intelektualci... Bilo sta da je, od ovoga je sveta. Mozda povremena sorka sa pandurima, ili objavljena knjiga punih malverzacija, ili internet stranica sa 10000 pogodaka dnevno? A u medjuvremenu, sljaka, "od neceg mora da se zivi". Snovi danasnjeg stanovnika grada su jako blizu cuvenom americkom snu. On ne zna da sanja izvan domena civilizacije. Niti da vrednuje nesto sto nije na trzistu. Avangardni filmovi, rodne studije, rasprave o ovome ili onome, glas za ovo ili protiv onoga, za svakog ponesto, kao u Starbucks-u ili prodavnici telefona. Ja cu vanila kapucino i Nokia, sa anorho zacinima odozgo. A ja moku sa belom cokoladom i dosta pene, LG Chocolite i feministicki toalet papir.

To je sustina. To je taj novi covek. A nije bilo revolucije. U stvari, bilo je: milioni malih laznih revolucija koje ne znace nista osim novih suptilnijih prevara, takozvanih ispunjenja snova. O cemu sanjaju kapitalci znamo. Narkomani mogu sebi da dozvole i da budu pristojni i kultivisani, cak i da ponognu "koliko mogu". Problem je u tome sto cvrsto drze svoju poziciju moci i ne pada im na pamet da se toga odreknu. Po cenu ljudskih zivota. Isto rade i intelektualci, aktivisti i sponzoruse: drze svoja bogom dana mesta i dice se svojim uspehom, lagodnim zivotom izvan "mejnstrima" (pomerajuci time granice tog istog mejnstima). I opet je to skopcano sa odredjenim pozicijama moci, ucestvovanju u datim aktivnostima. U desetkama koje nikome nista ne znace ali napajaju nas ego, cine nase mame ponosnima.
Ispunjenje nasih snova podrazumeva recikliranje ili cak ponovni pronalazak "naseg nacina zivota" te fasisticke foskule koja nas drzi zajedno. Sve je zamenljivo, potrosno osim "naseg nacina zivota". I bez obzira na manifestni oblik, svaki pojedinacni san ima taj isti cilj.