[Aca1983]

Na pitanje sta mislim o genetickom inzinjeringu, odgovoricu da podrzavam sve napore koji se cine u ovoj oblasti nauke, i zeleo bih da istrazivackim projektima te oblasti , Ministarstva za Nauku daju vise novca kako bi mogli prouciti sve koristi i primeniti ih za dobrobit covecanstva. Verujem da se svaki od naucnika i istrazivaca drzi osnovnog nacela, da sve radi samo u svrhe dobrobiti covecanstva, a nikako protiv njega. A za zloupotrebe, nadajmo se da ih nece biti. Kao sto „Lilit” kaze: „poradimo na etici da ne bi doslo do zloupotrebe”.

PS: Nekim slucajem, se (na studijama) bavim izucavanjem genetickog inzinjeringa i njegove primene u oblasti biljaka , pa cu za one koji zele da saznaju nesto vise o tome dati malo duzi odgovor koji sad sledi:

Geneticki inzinjering predstavlja grupu labolatorijskih tehnika kojima se na molekularnom nivou menja struktura DNA , tako da se dobijaju nove kombinacije sekvenci i gena. U zavisnosti od toga koji se deo genetičkog materijala prenosi razlikuje se: genski, hromozomski, genomski inženjering.

U prvom se manipuliše genima, u drugom hromozomima, a u trećem celim garniturama hromozoma. Npr. u oplemenjivanju bilja geneticki inzinjering omogucava dobijanje geneticki modifikovanih „GM” sorti, sa povoljnim osobinama koje se klasicnim putem ne mogu ugraditi. U gajene biljke unose se osobine donora (tj.roditelja ciji gen uzimamo) koji su cesto taksonomski udaljeni (nesrodne vrste biljaka, zivotinja). Osobine se ugradjuju i od blizih srodnika, sto bi povratnim ukrstanjem trajalo godinama, dok se transferom gena zavrsava u toku iste godine.

Osnovne etape rada u genetickom inzinjeringu su:

1.Izolovanje pozeljnog gena iz donora
2.Kloniranje pozeljnog gena
3.Transfer gena u celiju ili tkivo recipijenta
4.Kultura celija i tkiva, i
5.Kontrola prisutnosti i ekspresivnosti unesenog gena.

Da ne duzim pricu predaleko, tako sto bih svaku od ovih pet etapa ukratko objasnjavao, osvrnucu se samo na jednu - to je kultura tkiva. Kultura tkiva je metod gajenja protoplasta, celija, tkiva i organa u asepticnim uslovima kojim se dobija vegetativno reprodukovano potomstvo (mitotickim deobama).

Regeneracija „in vitro” (u labolatoriji) moguca je procesima:

mikropropagacije,

somatske embriogeneze

i organogeneze.

Mogucnost razvoja celog organizma iz pojedinih celija oznacava se kao Totipotentnost. Ona odlikuje samo pojedina tkiva kao sto su meristemska tkiva. Procesi embriogeneze i organogeneze mogu biti direktni ili indirektni. Kod direktnih se odmah na eksplantatu pojavljuju embrioni ili pojedini organi, a kod indirektnih prethodno se javlja faza proliferacije, odnosno dediferencijacije celija eksplantata u kalusno tkivo.

Takvo tkivo se dalje uzgaja na hranjivoj podlozi koja sadrzi agar (koji daje cvrstinu), mikro i makroelemente (tj. neorganske soli), vitamine,...., i hormone rasta. Od hormona rasta najcesce se koriste auksini (koji kod biljaka izazivaju porast korena), citokinini (koji izaziva rast vegetativnog vrha), i ....(giberelini, zeatin, ...). No, svaka vrsta eksplantata ima specificne zahteve koje treba uskladiti. Posle postavljanja eksplantata na sterilnu podlogu , potrebno je stvoriti odgovarajuce uslove: Temperaturu, intenzitet i jacinu osvetljenosti, odnos duzine dana i tame,..., relativnu vlaznost (obicno se potrebna vlaznost dobija gajenjem u elnermajerima ili epruetama koje su zatvotrne).

Kad se razviju organi, otvaraju se posude, i prebacuju se u stvarne uslove (in vivo). Kultura tkiva ima veliki znacaj, zato sto je od jednog organizma moguce dobiti na hiljade klonova. Ona je odlicna za odrzavanje germplazme. Moram napomenuti da mene licno vise plasi pojava smanjenja genetske varijabilnosti, i ne dovoljno obracanje paznje svih nas na cuvanje germ-plazme koju svakog dana sve manje i manje imamo i ne povratno gubimo usled nestanka pojedinih vrsta.

Broj stanovnika se stalno povecava, a povrsine zemljista se stalno smanjuju (zbog izgradnje saobracajnica, gradjevinskih zona, industrijskih zona,...), tako da je proizvodnja hrane postala problem. Plus, na sve to, danas se sve gleda kroz prokleti novac, pa je mnogima proizvodnja klasicnih hibrida postala skupa (jer zahtevaju intenzivne uslove gajenja, redovnu zastitu od bolesti i korova,itd.).

Da bi se sve to izbeglo, stvorene su sorte geneticki modifikovane. One daju relativno visoke , a sto je jos bitnije stabilne prinose cak i u losijim uslovima. Poseduju ugradjene gene za otpornosti na: patogene (tj. organizme koji izazivaju patoloske procese ili bolesti), insekte, teske metale,...Npr. GM sorta poseduje gen za Bt protein koji deluje kao insekticid (izoluje se iz odredjenih sojeva bakterije Bacillus thurigensis). Ovaj protein je toksin u crevnom taktu insekata, jer se vezuje za receptore na povrsini srednjeg creva, i blokira funkciju crevnog epitela. Takodje postoje i geni za otpornost na herbicide, koji ako ih biljka poseduje omogucavaju manje okopavanja, vec jednostavno prskate herbicidima , i njima suzbijete sve sto vam smeta od korova.Itd.

Kultura tkiva kao nerazdvojivi deo genetickog inzinjeringa je osnov za fuziju protoplasta, odnosno stvaranje somatskih hibrida izmedju srodnih i nesrodnih vrsta. I na kraju, moram reci da sam naveo samo delic koristi genetickog inzinjeringa (i kulture tkiva). Samo jos da napomenem, da se kulturom tkiva dobija potpuno zdrav i bezvirusni materijal, i da su nebrojene mogucnosti njene primene kako u biljnom tako i u zivotinjskom svetu (a i izmedju-kombinovati biljne i zivotinjske gene). Znaci GI je vec doneo dosta koristi, a siguran sam da ce u buducnosti doneti i jos vise , narocito ako jos napomenem da se upotrebom ovih metoda mogu spreciti i leciti i brojne bolesti coveka. A tek smo na pocetku, jos se ni zahuktali nismo....