[A6quattro]

Ljudi su spremni svasta da urade u ime oca: da se buse iglama, da zavrse fakultet, da zapcinju ratove, da siluju, da se cele noci mole bogu, da se bicuju, da postanu anarhisti, da podignu revoluciju, postatanu feministkinje ili borci za prava homoseksualaca... Otac cuci duboko u nama, stvarni otac ili impersonalni otac - lika drustvenog poretka. Uloga oca u oblikovanju represivne svesti sastoji se u uslovljavanju tipa nagrada/kazna. Ulogu oca moze uspesno odigrati i biloska majka.

Dolazimo do politicke definicije oca: Otac je bilosko ili fiktivno bice koje obavlja funkciju uslovljavanja jedinke u smislu postovanja i reprodukcije represivnog drustvenog poretka. Za razliku od bioloskog oca koga jedino interesuje prezivljavanje njegovog potomstva, politicki otac brine se za drustvenu poziciju i drustvenu kompatibilnost svojih potomaka. On to ne cini zbog njih, on to cini zbog sebe! Bioloskom ocu, najvaznije je da njegovo potomstvo zivi, politicki otac putem pretnji, ucena i trikova trudi se da njegovo potomstvo bude sto bolje uklopljeno u postojeci drustveno politicki sistem.

Mala digresija:
Preci jednog barona iz mog susedstva imali su nekada pravo "prve bracne noci". U tom smislu oni su vremenom postajali bioloski ocevi bar jednog dela svojih podanika. Baronovi preci su jos pre vise do hiljadu godina poceli da akumuliraju kapital, ogradili su sumu, sebi su dali za pravo da sprovode zakon u svom domenu. Dok su im podanici bili nepismeni, pored svakog objekta koji bi neposlusni podanik mogao otudjiti ili ostetiti, postavljana je plocica sa prizorom odgovarajuceg telesnog kaznjavanja. Seljak koji bi pozeleo da sece baronovu sumu mogao bi da racuna da ce biti vezan za pomenuto drvo i biti siban do krvi.

Gore opsiani patern nalazimo i danas u skolama, armijama, fakultetima, porodicama, revolucionarnim pokretima i fabrikama. Sibanje vise nije neophodno. Posle dugogodisnjeg jebanja od strane barona i njegovih drugara, svetska populacija prihvatila je ideju da je baron koristan, da je "dobro" slusati stvarnog ili nevidljivog oca.

Zato volimo Barona, mastamo da postanemo kao i on. Imaginarni, nedostizni otac poseduje automobile, putuje u trope, ima smisla za humor, pije najbolja vina. Svi bi da budu kao on i da piju vino iz bontonom propisanih casa. Mogucnosti su beskrajne. Ali se jedino beskopromisnom pokornoscu pojedinac moze pribliziti Ocu.

Revolucionar koji dize revoluciju, cini to da bi sebe postavio na mesto Oca. Revolucionar postavlja sebe i postojeci drustveni poredak u ravan poredjenja pred nekim imaginarnim nad-Ocem. Komunista smatra da je ono sto on zastupa blize ideji istorijske nuznosti koja zauzima mesto prethodnog Oca. Kao u Frojdovoj paradigmi majmunskog copora, stari Otac biva ubijen da bi na njegovo mesto dosao novi. Liberalni filozof gnusa se ideja solidarnosti, smatrajuci da je "dobro da je bolje" da se drustvo do kraja pokori kapitalu. U ovom smislu kapital ima ulogu oca. Kondicionirani inzenjer mrzi radnike koji su "lenji". Godine uslovljavanja u njega su usadile ideju o visoj estetici oca kojoj se on zrtvovao i kojoj svi treba da se zrtvuju.