[A6quattro]

Mila moja, odlazem u svoj svet sve susrete sa tobom. Kratke i slucajne, kada te na kratko vidim dok prolazis pored mene i nestajes kao blesak.
Odlazem, takodje, i sve reci koje si izrekla ne znajuci da cu ih uokviriti kao dragocene fotografije. I boju tvojih ociju i lepotu pogleda odlazem u svoj svet. Razbarudenost kose koju kao da nisi mogla ukrotiti posle budjenja i oblik tvog rucnog zgloba i sat... Sve moze stati u taj moj svet.
I ono sto se nije dogodilo moze se u njemu dogoditi. Mogu setati i razgovarati sa tobom. Mogu te pitati za neke male i nevazne sitnice, za tvoj omiljeni cvet, za sladoled koji volis ili kakva si bila kada si imala pet godina. Mogu te pozvati na veceru i potruditi se da samo za tebe pripremim sto sa belim stolnjakom, svecom i cvecem na njemu. Moze to biti i topla letnja noc na senovitoj terasi sa koje se vidi ona neponovljiva boja sutona grada i svetla koja se pale dolaskom mraka. Mogu sedeti nasuprot tebe i gledati te u potpunoj tisini, dovoljno dugo da na tvom licu pronadjem odgovore na moja pitanja. Mogu mojom rukom dotaci tvoju ruku i ti neces ustaknuti. Mogu te i poljubiti, i otvorenih ociju gledati kako mi se priblizava tvoje lice. Ja - tada samo covek, bez proslosti i buducnosti, bezvremen i iskonski, bez uspomena i kajanja, bez strahova i slutnji.
Ti - samo zena, jedina na svetu, jedina u svemiru, kao da si prva i poslednja i kao da iza tebe ionako nece biti vise nicega.

M.