******
Prvi je o tebi, ali nedoredjen.
Ono čega nema ostaje i peče.
Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.
Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.
Cetvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.
Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.
Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.
Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.
Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.
{zvonimir golob}
******
I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.
Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Nedaj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.
Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.
******
