[blueella]

Proslo je sve; i jedva dusu dirne secanja talas drag
k´o s veceri kad tihom vodom pirne
daleki vetar blag.
Proslo je sve sto bolelo me ikad!
O, laz je da ne zaceli nikad
rana i radosti trag.
Bez nespokojstva, bez srdzbe, bez krika,
secam se danas ja
ljubavi nase, tvog smeha, tvog lika;
a srce jedva zna
za uzas dana, za besane noci,
za kletve da se ziveti nece moci,
za gorke snove bez sna.
Kako se mirno pozdravljamo sada!
Ni bol,ni gnev, ni strah.
Proslo je sve.
I samo katkad, kad mesecev takne me prah
dusu mi talas jedan jedva dirne,
ko tihu vodu u veceri mirne
dalekog vetra dah.

Massuka