[A6quattro]

Studenti su cesto zainteresovani za snizenje troskova studiranja. Ali studente zavrsne godine ovo pitanje ne dotice mnogo, oni se vec brinu o zaposlenju i rade uzurbano diplomski. Trudnicama je ovo pitanje jos manje interesantno, njih najvise zanimaju uslovi porodiljskog bolovanja. Homoseksualci uglavnom ne razmisljaju o poradjanju, tu grupu zanimaju problemi diskriminacije kojima su u ponekim zmeljama izlozeni. Prava homoseksualaca nisu na umu bolesnicima koji su pak, zaokupljnei pitanjem sopstvenog zdravlja i cenama medikamenata. Pogotovo stariji ljudi, koji su zbog slabosti organizma cesto bolesni, sto i nije neka briga onih od dvadeset do dvadesetpet godina koje opet zanimaju neke sasvim druge stvari, recimo putovanja na zanimljiva mesta na kojima bi mogli da nadju partnera ili partnerku. Ovo tesko pitanje, narocito zaostreno u doba emancipovanih licnosti sa bezbrojnim, dinstinktnim hobijima i interesovanjima u pogledu konzumacije medijskih sadrzaja ne tangira one koji vec imaju partnere. I tako dalje...

Gore opisani koloplet kolektivnog (raz)mimoilazenja i individualne patnje nazivamo principom odvojenih interesa. Ovaj princip predstavlja jednu od osnova liberalnog kapitalizma. Jednostavno, svaki pojedinac se svojim atributima vezanim za starost, pol, imovnski ili bracno stanje odredjuje kao jedinka vezana za "svoje" interese. Interesi su ono sto ga/je odredjuje, interes je njegv ili njen identitet. On ili ona eventualno i privremeno dele odredjene interesa sa drugim pojedincima (npr. bolesni homoseksualac ce osim za prava homoseksualaca biti zainteresovan za stanje u bolnicama), ali se interes ne dozivljava kao nesto sto ga ujedinjuje sa drugima, on/ona dozivljavaju sopstevni interes kao nesto sa licnim pecatom, nesto unikatno i u skladu sa postmodernom politickom retorikom, nesto krajnje "kreativno".

Princip odvojenih interesa zahteva trzisno svesne individue, postojanje ovog principa eliminise svaku ideju o licnoj zrtvi radi kolektivnog dobra, On omogucava drustvenu fragmentaciju i trosenje eventualne energije protesta ili nezadovoljstva. Jer, ako si ti nezadovoljan, ja sam zadovoljan, ja sam upravo kupio/la, novi BMW, ja nisam ono sto ti jesi, ja nisam bolesnik/homoseksualac/trudnic... Ja sma nesto unikatno i vazno, ja cu vec pronaci neki sopstveni interes, svojom potrebom za nekim posebnim interesom pomoci cu ekonomiju, oni koji nude usluge vezane za "novi interes"vec ce naci put do mene i pokusati da ga mi ih prodaju…

Otuda "sloboda izbora" i istoimena dogma. Naravno da su svi slobodni da se bore za svoje interese, naravno da su razliciti interesi drustveno priznati. Izvoriste licnog identiteta ionako jeste samo uloga, odnosno jedna od uloga koje su ponudjene na trzistu. Recimo, mlada, obrazovana, emancipovana zena sa istoka Evrope koja svoj identitet nalazi u likovima poznate serije "Seks i grad" nije nista manji plagijator identiteta od poslovnog muskarca koji vikendom vozi kabriolet i uziva u zavidnim pogledima prolaznika.

Kako prevazici princip odvojenih interesa? Na zalost, psiholoske i ekoloske promene do kojih dovodi upraznjavanje ovog principa su ireverzibilne i traju dok se ne potrosi sva energija potrebna za upraznjavanje istog. Upravo zbog toga, jedno drustvo koje je preslo na liberalni kapitalizam ne vraca se nikada nazad ili spontano prestaje da biva liberalnim i kapitalistickim. Ono ostaje liberalno sve do potpunog iscrpljivanja prirodnih resursa. Ova cinjenica nam uliva optimizam, slom liberalnih drustava bice posledica teske ekoloske krize i eventualna drustvena organizacija koja potom usledi nece biti u stanju da se koristi "naucnotehnoloskim resursima". Oni ce naime u tom momentu biti iscrpljeni, a osnovna energija koja ce se koristiti bice ona, akumulirana u misicima ljudi i eventualno ukrocenih zivotinja. Naravno broj ljudi, ukupan broj pripadnika vrste homo sapiens bice daleko manji nego danas pa oni nece moci da ukrote dovoljno zivotinja cime ce nivo nepotrebne patnje biti svakako manji nego danas.