Cvetni omotač
Čašični i krunični listići zajedno čine cvetni omotač (perijant). Perijant može biti:
*perigon, kod koga su svi delovi jednaki (pr. kod lale gde su čašični listići isti kao krunični) ili
*da se krunica jasno razlikuje od čašice.
Postoje i cvetovi koji su bez perijanta pa se nazivaju goli cvetovi.
Listići čašice se uočavaju još dok je cvet u obliku pupoljka. Oni štite unutrašnje nežne delove cveta. Obično su čvrsti, zeleni sa debelim slojem voska i kutikule na površini.
Pored zaštitne oni mogu imati i druge funkcije kao što su:
1. raznošenje plodova, kao npr. što kod maslačka obrazuju veliki broj dlačica pomoću kojih plodovi lebde u vazduhu i vetar ih nosi;
2. mogu da vrše fotosintezu;
3. kod cvetova koji nemaju krunične listiće oni preuzimaju njihovu ulogu (npr. kod kukureka) i tada su jarko obojeni.
Kod većine biljaka krunični listići su krupniji od čašičnih i živo su obojeni. Svojom bojom i mirisom oni primamaljuju insekte. Cvetovi koji se oprašuju vetrom imaju neuglednu i zakržljalu krunicu.
1- antera; 2- filamentum; 3- krunični listić
Krunični listići mogu biti:
*slobodni, pa se takav cvet naziva horipetalan,
*srasli međusobno, a cvet je simpetalan.
U zavisnosti od toga koliko se ravni simetrije može postaviti kroz sredinu cveta, mogu se razlikovati:
*aktinomorfni i
*zigomorfni cvetovi.
Kroz središte aktinomorfnog cveta moguće je postaviti bezbroj ravni simetrije, dok je zigomorfan samo sa jednom ravni simetrije.
Krunični listići umesto hlorofila, uobičajenog lisnog pigmenta, sadrže neke druge pigmente kao što su karotenoidi od kojih potiče njihova jarka boja.