[blueella]

U januaru 1957. napadaju kasarnu u mestu La Plata. Bila je to prva pobeda revolucionara. U osvit zore prvog dana nove godine diktator Batista pobegao je iz zemlje. Nakon pobede revolucije Če 9. februara dobija kubansko državljanstvo. Od jula do avgusta je na putu sa službenom kubanskom delegacijom, prvo u Ujedinjene Arapske Emirate i Egipat, gdje susreće Nasera. Potom odlazi u Indiju, Tajland, Japan, Indoneziju i Pakistan. Povodom incidenta u Zalivu svinja kada su izbegli Kubanci uz pomoć Amerikanaca pokušali srušiti vlast na Kubi izjavljuje: "Mi imamo sastanak s istorijom i jednostavno si ne možemo dopustiti da budemo uplašeni! Moramo zadržati entuzijazam s kojim smo krenuli u borbu. Moramo graditi fabrike levom rukom, u desnoj ruci držati pušku, a s obe noge zgaziti crve".

Nakon ubistva kongoanskog predsednika Patrisa Lumube i dolaska na vlast diktatora Čombea Če u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku izjavljuje: "Svi slobodni ljudi sveta moraju biti spremni na osvetu za kongoanski zločin". Godine 1965. Če odlazi u Kongo s grupom kubanskih suboraca kako bi učestvovao u tamošnjim borbama. Godinu dana kasnije (1966.) Če u najvećoj tajnosti putuje u Havanu gde se priprema za novu misiju u Boliviji. Preko Moskve, Praga, Beča i Brazila Če stiže u Boliviju 3. novembra.

8. oktobra 1967. kod sela La Higera Čea i njegova dva saborca zarobila je bolivijska vojska. Na mesto gde su zarobljeni uskoro dolazi pukovnik bolivijske vojske, Kubanac koji radi za CIA-u. On sprovodi naređenje sa više instance i na licu mjesta ubija Čea i njegove saborce Vilija Kubu i Huana Pabla Čanga. Bolivijski vojnik je izvršio naređenje, ali nije mogao gledati dok je pucao u njih.

Nakon Čeove smrti vodeći svetski listovi ponudili su 125.000 američkih dolara za njegov dnevnik. Dana 1. jula 1968. dnevnik je objavljen na Kubi i distribuiran je besplatno. Sadržaj dnevnika izazvao je međunarodni skandal zbog načina na koji su bolivijska vojska i Amerikanci tretirali ratne zarobljenike.

Zbog svoje mučeničke smrti Če je postao planetarni uzor mnogim mladima, posebno 1960.-ih i 1970.-ih godina XX veka. Ernesto Gevara de la Serna, ili kraće – Če, autor je i dve knjige:

Gerilsko ratovanje (1960.) i
Epizode iz revolucionarnog rata (1963.).