Ne da ne posmatram ljude koji mi dolaze u susret, nego bi sa mnom covek trebao da se sudari da bi ga primetila. Zato u nebo zveram povremeno. Ako postoji neko cvece ili drvo tu gde hodam, onda i u to gledam. Bacim pogled u izloge, neke koji mi privuku paznju... ili one gde vec neko stoji i nesto gleda... Nikada ne gledam u svoje cipele. Najcesce gledam pravo ispred sebe. To sve vazi naravno, ako setam ulicama svog grada. U svakoj drugoj varijanti sam muva bez glave.
